Auto-aktuelnosti

Normal 0 false 21 false false false SR X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Lamborghini Gallardo Twin Turbo sa 1500 KS

Tjunerska kuća Underground Racing je izvršila tuning Lamborghini Gallarda, nakon čega je Gallardo dobio neverovatnih 1500 KS.

U Underground Racingu su na standardni Gallardov V10 agregat dodali dva turbopunjača i na taj način skoro trostruko povećali snagu sa originalnih 560 KS na 1500 KS. Agregat koristi isključivo trkačko gorivo VP C16. Treba napomenuti da je 1500 KS efektivna snaga, odnosno ona koja se prenosi na točkove. Procenjuje se da sam agregat proizvodi oko 1875 KS.

Automobil je prerađen za klijenta poznatog kao Jonah, koji ga je probao na stazi. Već u prvoj vožnji je uspeo da četvrtinu milje pređe za manje od 10 s.

Preuzeto sa sajta Autopotal.rs

Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

KIA Cadenza

Nakon veoma uspešne restilizacije postojećih modela Cee’d i Magentis, kao i predstavljanja nove generacija popularnog SUV-a Sorento, KIA nastavlja da grabi napred, najavljujući potpuno novu, luksuznu limuzinu E segmenta pod imenom Cadenza (oznake K7 u Južnoj Koreji), koja bi trebalo da zameni model Amanti (aktuelan na azijskom i severno-američkom tržištu). Serijski model, baziran na studiji KND-5, odnosno VG konceptu, odlikovaće se modernom, elegantnom linijom, svetlosnim grupama izrađenim u LED tehnologiji, ali i futurističkim enterijerom i izuzetno bogatom opremom, kako serijskom, tako i onom opcionom. U nju spada i grejani obruč upravljača, električno podešavanje ”bokova” vozačkog sedišta, automatsko odmagljivanje vetrobranskog stakla, ventilacija prednjih sedišta, i još mnogo toga.

Iako za sada još nema zvaničnih podataka o agregatima koji će pogoniti Cadenzu, možemo pretpostaviti da će ponuda obuhvatiti aktuelne benzinske i common-rail dizel agregate, pre svega 2,2-litarski CRDi, kao i benzinski 2,4-litarski Theta II motor, oba viđena na novom Sorentu. Uz to, određena tržišta, pre svega severno-američko, mogla bi dobiti i verziju sa 3,5-litarskim Lambda II V6 benzincem.

Normal 0 21 false false false SR X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Previsoke cene Bernija Eklstona su naterale Kanađane da napuste najbrži cirkus, što je dovelo do toga da po prvi put za tri decenije F1 bodlidi zaobiđu kanadsku stazu.

Naravno, mnogo je bilo zainteresovanih da se Velika nagrada Kanade vrati u kalendar, pa se u tome i uspelo.

Berni Eklston je prvobitno tražio 175 miliona kanadskih dolara ili 165 miliona američkih, što je tokom pet godina postalo 75 miliona kanadskih ili 71 milion američkih.

Uglavnom, Montreal, Kvebek i država Kanada su se udružili i skupili novac.

Na pitanje zašto trošiti toliko novca na trke, usledio je odgovor da će, na primer, Kvebek na uloženih 4 miliona dolara zaraditi čak 10 miliona.

Tako, trku u Kanadi ćemo gledati 13. juna sledeće godine.

Tuning kuća JE DESIGN odlučila je da tjunira Seatov model Leon FR koji serijski ima agregat od 2000 ccm koji razvija 211 KS. Ovaj agregat posle "tretmana" u JE DESIGN-u razvija 270 KS.

Obrtni moment je porastao sa 280 na 355 Nm. Povećanje snage odrazilo se i na ubrzanje, tako da sada ovaj model ubrzava od 0 do 100 km/h za 6,2 sekunde. Cena prerade ovog TFSI agregata je 1499 evra uz garanciju od godinu dana.

Pored ovog benzinca prerađen je i TDI agregat od 2000 ccm kome je snaga povećana sa 170 na 204 KS. Obrtni moment je povećan sa 350 na 380 Nm. Ubrzanje od 0 do 100 km/h je 7,6 sekundi a ova prerada košta 1339 evra.

Kakav uspeh,odnosno na kakvu zainteresovanost i odziv ce ovo "doterivanje" imati kod nas ostaje da se vidi,ali je sigurno da ce ljubitelji brzineuzivati u ovoj verziji popularnog modela leon

znenadna odluka američkog „Dženeral motorsa“ da ipak odustane od prodaje dela koncerna koji nosi ime „Opel“ u Nemačkoj je izazvala nevericu nacije, proteste zaposlenih i neskriven bes političara. Ne bez razloga: veliki američki proizvođač automobila je na potpuno neočekivan način razrešio višemesečnu igru žmurke oko sudbine „Opela“. Umesto već dogovorene prodaje uglednog proizvođača automobila kanadskoj firmi „Magna“ i ruskoj „Sberbanki“, „Dženeral motors“ je rešio da zadrži „Opel“ i sam preuzme njegovu sanaciju.

Upravo ovaj deo odluke američkog koncerna najviše je uplašio opelovce, ali i vlasti u Nemačkoj. Svi strahuju da bi američki program sanacije mogao da bude izuzetno bolan i, što je još gore, sigurno će biti bez garancija na uspeh. Takve strahove podgrejao je i potpredsednik „Dženeral motorsa“ Džon Smit najavljujući program sanacije i gašenje najmanje 10.000 radnih mesta.

Za Nemačku je neprihvatljivo pravdanje američkog koncerna da je tolika otpuštanja svojevremeno najavila i „Magna“. Presudno je bilo obećanje tadašnjeg glavnog favorita za kupovinu „Opela“ da neće ugasiti nijedno proizvodno mesto u Nemačkoj.

Danas u Nemačkoj automobili s „Opelovim” znakom proizvode se u četiri grada: Riselshajmu, Kajzerslauternu, Bohumu i Ajzenahu. U nemačkim „Opelovim“ pogonima ima oko 25.000 zaposlenih.

Upravo u ova četiri nemačka grada već su organizovani masovni protesti zbog odluke „Dženeral motorsa“. U Riselshajmu – ovaj grad u blizini Frankfurta važi za centar „Opelove“ proizvodnje u Nemačkoj – demonstriralo je više od deset hiljada ljudi.

„Dženeral motors“ je, najavljujući program za ozdravljenje „Opela“, priznao da u ovom trenutku nema novac za taj poduhvat. Prema nekim procenama iz centrale „Dženeral motorsa“ u Detroitu, reč je o najmanje tri milijarde evra. Ovaj novac američki koncern očekuje da dobije od evropskih vlada: Španije, Poljske, Belgije, Nemačke i Velike Britanije – država u kojima rade „Opelove“ fabrike.

Kada je reč o nemačkoj vladi, „Dženeral motors“ neće naići na otvorena vrata. Nemačka opozicija je već zadovoljno zaključila da je odluka američkog koncerna „udarac u leđa“ kancelarki Angeli Merkel i njenoj vladi. Mediji u Berlinu izveštavaju, pozivajući se neimenovane izvore, da je kancelarka veoma ljuta zbog odluke „Dženeral motorsa“ i da će, tokom nedelje, o „Opelu“ razgovarati s američkim predsednikom Barakom Obamom.

U svakom slučaju „Opel“ je, posle nekoliko optimističkih nedelja, opet krenuo u rikverc i potpuno je neizvesno kada i gde će se zaustaviti. A to najviše i brine 55.000 zaposlenih u „Opelovim” fabrikama širom Evrope.

Najviša delegacija države Srbije, koju će predvoditi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, potpisaće narednih nedelja u Kragujevcu aneks ugovora sa „Fijatom“. 

Kako „Blic“ saznaje, u toku je usaglašavanje oko tačnog datuma dolaska, završavaju se i poslednje formalnosti oko potpisivanja aneksa, a Italijani rade na biznis planu za novi model.

Italijanska kompanija potpisivanjem ovog ugovora za 100 miliona evra uloga postaće vlasnik 63 odsto sadašnje fabrike automobila. 

Očekuje se da će biti precizirano i koliko će radnika preuzeti preduzeće „Fijat automobili Srbija“, kao i dinamika daljih ulaganja koja je na osnovu prvih pregovora za period do 2012. godine projektovana do 800 miliona evra. 

Očekuje se da će početkom 2011. početi proizvodnja novog modela.

Novi ugovor bi u ime „Fijata“ trebalo da potpiše potpredsednik ove kompanije Alfredo Altavila.

Kako je izjavio državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić, do sada je nagovešteno da će „Fijat“ preuzeti 1.000 radnika fabrike automobila i uposliti još 100 invalida u zaštitnim radionicama. 

U planu je da od preostalih 1.400 radnika, oko 500 napusti fabriku uz socijalni program. 

Na osnovu dosadašnjih planova formirana je bescarinska zona u kojoj će biti mesta za sve fabrike koje rade za automobilsku industriju i izvoze najmanje 70 odsto svojih proizvoda. Za direktora ove zone je imenovan predsednik Upravnog odbora „Fijat automobili Srbija“ Đovani de Filipis. 

U bescarinskoj zoni je, na osnovu projekta koji je već napravljen, određeno mesto za 14 fabrika koje će praviti delove i komponente za proizvodnju „Fijatovih“ automobila, ali i za IVECO fabriku modernih autobusa. Cela bescarinska zona ima površinu od 75 hektara, a za italijanske fabrike je određeno 55 hektara. 

Nebojša Zdravković, zamenik gradonačelnika Kragujevca, kaže da će posla u roku od tri godine biti za oko 14.000 novih radnika, za%2